Samo za tebe

Subota poslepodne......tacno je nedelju dana kako se nismo videli....tesko mi je......ti radis ceo dan umoran si i svega ti je dosta.....samo ti ja jos falim da ti zvocam....nista ti ne govorim ali mislim da ti znas sta osecam....ali nemas vremena....previse radis......a ja sedim u sobi 100km od tebe gusim se u suzama i snaznim emocijama koje naviru kada mislim na tebe kada se secam tvojih poljubaca i kada znam da te necu videti ovog vikenda.....nemas pojma kako mi je......osecam da mi se srce raspada.....osecam da bih volela pre umreti nego ziveti ovako......ali ja i dalje cekam....cekam tvoj poziv koji ce me obradovati, cekam tvoje Volim te koje ce me dici iz mrrtvih i naterati me da i dalje cekam.......volim te

Pre 4 godine, kada sam bila u osmom razredu osnovne skole pisala sam blog na nekom bosanskom serveru.....Tada sam bila sa Goranom......Prva ljubav, on u Zemunu ja u Zrenjaninu trajalo je oko 7 meseci da bi se na kraju bolno rastali....Volela sam ga, po prvi put sam nekoga volela......Trebalo mi je mnogo vremena da se povratim.....Ali nikada nisam prestala da mislim na njega i nikad nismo izgubili kontakt......Pre 3 meseca smo se ponovo videli.....I ponovo smo zajedno....opet posle 4 godine.....on se promenio, odrastao i ja sam porasla shvatila nesto.....ali nisam prestala da ga volim.....a koliko mi se cini, nije ni on mene......ali isti problem i dalje stoji, ja u Zrenjaninu , on u Zemunu......ali ovog puta zajedno resavamo problem....borimo se......Volim te ljubavi puno.....